Međunarodni Festival KotorArt, preksinoć je, na Pjaci od Kina, sa početkom u 20 časova, organizovao panel pod nazivom Promišljanje, u okviru petodnevne konferencije “Nova normalnost: promatranje, promišljanje, preoblikovanje u umjetnosti i kulturi nakon Kovid-19” podržane od strane UNESCO Programa participacije.

Govornici ovog panela bili su Sehad Čekić, direktor Filmskog centra Crne Gore, Milena Dragičević-Šešić, profesorka emerita Univerziteta umetnosti u Beogradu, Boris Liješević, pozorišni reditelj, univerzitetski profesor i Nenad Vujadinović, univerzitetski profesor i dekan Fakulteta umjetnosti Univerziteta Donja Gorica.

Moderatorka panela bila je novinarka, Anka Radović.

Govornici, bez obzira na evidentnu veliku krizu, ne samo u kulturnom sektoru, već i mnogo šire, pokušali su sagledati i ono pozitivno što se, u ma kakvoj situaciji, da naslutiti. Profesorka emerita Univerziteta umetnosti, Milena Dragičević Šešić istakla je da živimo u trenutku ponovne nade. Kod nas, sistem ne funkcioniše kao cjelina, međutim u privatnom sektoru se iskazuju kreativni i hrabri pojedinci koji u svom mirkosvijetu, rade puno za kolektiv i zajednicu u kojoj stvaraju. Profesorka Dragičević Šešić je, na pitanje kako vidi poželjan odgovor javnih politika i kakvo rješenje treba tražiti, dala sliku i ideju države u kom je kulturni sektor potpuno autonoman i gdje zavisi od struke. Već decenijama, ja se zalažem za automonmost javnog sektora kulture. To znači da kultura ttreba da upravlja sobom samom na isti način kao što Univerzitet ima to pravo. Automnomna kultua postoji kao sistem na sjeveru evrope. Njom ne upravlja ministarstvo kulture i gradski sekretarijati za kulturu već art canceli koje struka sama bira i opovrgava.

Nadovezujući se na priču profesorke Dragičević-Šešić o autonomiji, pozorišni reditelj, Boris Liješević dodaje: Mislim da je odgovor u hrabrosti. Mnoge naše kulturne institucije vode ljudi koji nemaju velikih darova a dugo godina vode bitna mjesta. Kulturni sektor treba da je autonoman ali i sada, mislim da je to pitanje hrabrosti i kukavičluka.

Nadovezujući se na izlaganje pozorišnog reditelja Liješevića, direktor Filmskog centra, Shead Čekić istakao je da nije siguran da su centri za kulturu u Crnoj Gori radili drugačije prije i tokom korone i  potvrdio da je za autonomnost kulture itekako potrebna hrabrost i volja za radom.

Univerzitetski profesor i dekan, Nenad Vujadinović istakao je da je situacija koja nas je snašla jedan veliki katalizator: i u umjetnosti, u obrazovanju, u međuljudskim odnosima. Pričajući o generaciji Z, studentima koji su sada na fakultetu, ističe njihove osobine: glavna moć im je sposobnost brzog kombinovanja matrica, tipična osobina kreativnosti, spojiti do tada dvije nespojive stvari. Takođe imaju grozničavu strast za učenjem novih stvari a to je osobina koja je najpotrebnija svima nama, a to nam je kovid pokazao, prilagodnljivost u svijetu koji se nikada brže nije mjenjao. Moramo da ih spremimo da budu žilavi, prilagodljivi i da znaju susštinu.

Nakon panel diskusije, publika je imala prilike pogledati projekciju filma Beštije iz 1977. godine reditelja Živka Nikolića, a u povodu 80 godina rođenja i 20 godina smrti ovog velikog crnogorskog reditelja. Dolazak lijepe djevojke na malo ostrvo stvara pometnju u atmosferi usamljenosti i surovosti, kada čovjek zaboravlja na dostojanstvo i počinje da beštija. Jugoslovenska kinoteka proglasila je film za kulturno dobro od velikog značaja.

Međunarodni festival KotorArt, održava se ovog ljeta uz pokroviteljstvo UNESCO-a, Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta i Opštine Kotor, uz podršku EU Kreativne Evrope, kao i sponzora Regent Porto Montenegro, Porto Montenegro, Luštica Bay, Henley & Partners, Montenegro Sotheby’s Realty, Crnogorska komercijalna banka, ambasade Njemačke i Austrije, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i drugih.