– Piše: Jana Miletić –

“Rašivanje” je predstava mlade svestrane novosadske umjetnice Suzane Rudić,studentiknje vajarstva i nagarđivane pjesnikinje. Proistekla je iz studentskog projekta,da bi kasnije prerasla u saradnju sa producentkinjom i vođom pozorišta “Teatrilo” za djecu i mlade Ružicom Bojović koja je formirala glumačku postavu i sklopila saradnju sa kostimografom i koreografom Sašom Krgom.

Polazište predstave je Suzanina pjesma “Gradovi”. U libertu predstave se bavi pitanjima ljudske egzistencije i pronalaženjem i prihvatanjem jedne individue u društvu. U libertu predstave koristi simbole koji se manifestuju kroz svjetlost, zvuk, boju uz savremeni način izvođenja djela,odnosno neverbalnog pozorišta koje “priča priču” kroz pokret,ritam iz razloga što riječi u svakodnevnom životu mogu biti vid manipulacije i varki. Suzana je spojila dvije tradicije i kulture, možda čak i tri, japansko kabuki pozorište,odnosno tradicionalno plesno pozorište drame koje je imalo funkciju razrješavanja ljubavnih i društveniuh sukoba. U predstavi se javlja sevdalinka Alekse Šantića “Što te nema” koju izvodi glumica Tatjana Valjevac. Pjesma je izabrana iz lične potrebe autorke u kojoj traga za osobom koja može biti zamjena za osobu bez koje je odrasla, u njenom slučaju oca. “Rašivanje” je istovremeno i refleksija savremenog društva koja je utkana u ovu priču pa je Saša stvorio scene poput ponašanja mladih na ulici, stvaranja prividne slike idealne porodice. Koreograf Saša Krga koji se dugo godina bavio plesnom alternativnom medicinom i terapijom riješio je da rašije svoje verovanje da su najveći iscelitelji bili šamani i da je klubska muzika potreba mladog čoveka da pronađe pripadnost i sličnost novu komunikaciju. Autori muzike su kompozitor Dimitrije Beljanski i muzički producent Veljko Cvetić koji su kombinovali klasičnu muziku i savremenu muziku. Suzana je izabrala pet uloga, likova koji predstavljaju njena očekivanja, rasute snove, realnost i drugu stranu sebe ili osobu koja bi mogla postati njena druga strana, oslonac i podrška.

Na pitanja koja su joj postavljena u vezi sa predstavom Suzana nije štedjela riječi i dala je opsežne odgovore.

Da li ste očekivali da će predstava od studentskog projekta što je u početku bila dobiti veće razmjere?

Kada sam rešila da ideju realizujem ove godine i položim ispit kod profesora Vladimira Freliha koji predaje savremene umetničke prakse na Akademiji umetnosti i kada sam upoznala Ružicu, našu sadašnju producentkinju, a ona me potom upoznala sa koreografom i kostimografom Sašom Krgom, nisam ni slutila da ćemo daleko dogurati sa ovom idejom. U početku je bilo teško glumcima da rade ovako nešto, pošto nisu svi imali iskustva kada je u pitanju gluma savremenog pozorišta i koja zahteva drugačiju tehniku izvođenja predstave i drugačiju interakciju, prilaz sa publikom. Bitno je da su svi mladi i puni entuzijazma, da ih je Saša više nego uspešno proveo kroz svaki korak u predstavi i kroz pesmu “Gradovi” koja je polazište nastanka predstave i koja je zbog mog stila pisanja i simbola u njoj bila malo strana glumcima, ali bilo mi je važno da su oni osetili emociju. Ova predstava služi kao duhovna terapija kroz pokret i ples,otpuštanje negativnih emocija, “duhovni preporod’” posle koga smo spremni da koračamo dalje nakon prolaska kroz “portal” vrata koja simbolišu životni put iza koga ostavljamo ‘’delove nas’’ Zbog toga i katanac i ključaonica na njemu koja dobija oblik piona iz razloga što smo mi svi u nečijoj igri dobri igrači i pioni, iz razloga zato što je život nepredvidiva igra baš kao i šah koju moramo igrati mudro s ljubavlju i voljom i nad kojom imamo kontrolu i kada posustanemo. “Rašivanje” je spoj tradicionalne muzike, sevdalinke “Što te nema” koju je napisao naš pesnik Aleksa Šantić, moje pomenute pesme “Gradovi” i japanskog kabuki pozorišta u kome se radnja odvija pričanjem kroz pokret i ples i Sašinih elemenata koje je blagovremeno ubacivao u predstavu.

Koliko je kompleksno bilo “uvezati” sve elemente koji su nosioci predstave, spojiti klasičnu i savremenu muziku; japansko kabuki pozorište, neverbalno izvodjenje odredjenog dijela, izvodjenje Vaše autorske pjesme “Gradovi” i sevdalinke Alekse Šantića “Što te nema”?

Za muzičko “uvezivanje” zaslužni su kompozitor i muzički pedagog Dimitrije Beljanski i muzički producent Veljko Cvetić. Oni su napravili spoj klasične i klubske savremene muzike. O samoj koreografiji i njenoj kompleksnosti bih vas morala uputiti na koreografa Sašu Krgu koji je osmislio koreografiju i kostime za predstavu “Rašivanje”, i kao šta sam rekla, vodi mlade glumce duga tri meseca kroz duhovni i psihički proces da bi došli do onog glumačkog dela. Takođe, Saša je dodao i scene iz savremenog društva, scene naše omladine u klubu i ulici, srećne porodice čija je samo sreća prividna. Mislim da je najteže bilo spremiti glumicu Tatjanu Valjevac koja tumači mene u potrazi za rasutim snovima, željama i “popravljanjem” realnosti. Traganjem za identitetom, odgovorima kojim putem krenuti. Ostali glumci tumače upravo te rasute snove i želje, ali i osobe iz mog života koji su me povredili i podizali iz pepela. Sama ideja, priča i povezivanje sa Japanom je došla iz razloga da se spoje dve kulture i tradicije. Njihov teatar nije mnogo poznat našoj publici i nihovo kabuki pozorište se uči od malih nogu. Ono što bih posebno naglasila jeste da savremeno pozorište ne treba posmatrati kao pozorište besmisla i praviti konkurenciju između savremenog i tradicionalnog pozorišta. Sve je to deo naše kulture, tradicije spoja više umetničkih disciplina u jednu formu koja nas poziva na različita tumačenja i gledanja stvari jedno pozorište kroz pokret i ples, drugo kroz govor.

Da li smatrate da su glumci uspjeli da iznesu ovako zahtjevan zadatak na željeni nivo?

Smatram, uz mnogo truda i rada i pored svih svojih obaveza koje su imali (posao, fakultet, škola) stvorili sui više nego što se očekivalo od njih. Mogu reći da sam više nego zadovoljna. Kada čujete na snimku Tatjanin glas, kako peva pesmu “Što te nema”, prosto vidim sve one slike iz svog detinjstva, sva nade i očekivanja, sve snove i one ljude koji razbiju te snove. Bol mog naroda koji je proživeo tokom seoba devedestih godina i bol moje porodice čije sam muke gledala dok se nismo skućili. Prosto se rašije duša. Glumci prave simbole pokretima, slikaju pokretima. Prvobitni naziv ove predstave je bio “Stanište” iz razloga što mislim da je svaki čovek sam za sebe stanište i da u sebi ima ono jedno mesto, grad u kome može pronaću utehu, videti voljene ljudi, prisetiti se događaja i sačuvati uspomene. Posle smo se dogovorili da krstimo predstavu u “Rašivanje” iz razloga što se radnja i problem u ličnom životu i današnjici rašivaju kroz tok radnje i uz muziku. Za mene je moje “Stanište” Srem, sremsko selo Hrtkovci u kome sam provela svoje detinjstvo i u kom nisam spoznala bol koju donose životne promene. I naravno, još uvek čuvam to detence u sebi. Nekad je ona mala Suzana pametnija, od ove velike pa me vodi za ruku i pokazuje neke nove mogućnsti. (osmeh). Nadam se da ćemo realzovati još neku predstavu.

Da li ste zadovoljni konačnim rezultatom,uzevši u obzir da ste predstavi poklonili mnogo ličnih emocija (posveta sevdalinke Vašem ocu, i izvodjenje Vaše pjesme)?

Ova predstava nije posvećena samo njemu već svima koji su se našli u mom životu. To je jedno klupku kojim je Saša Krga uvezao sve te karaktere iz pesme u predstavu. Svi smo u nešto uvezani, zamršeni, ne možemo se ponekad pomeriti s mesta. Zato je potrebna promena, promena u ovoj predstavi bi bio šok, iznenađenje koje publiku uvodi u nove scene koje mogu imati ponovo neočekivan obrt. I naravno mogu svi gledaoci stari i mladi da se pronađu u njoj jer je u nju utkano mnogo zajedničkog rada, odricanja svakog ponaosob, mnogo emocija i lične priče. Kao što sam pominjila par puta, moje pesme su otvorene, cilj je da se čitaoci pronađu u njima. Isto je i sa ovom predstavom. Nije bilo teško napraviti spoj ove dve pesme, pošto ja vučem bosansko banijnske korene. Mislim da takav stil i takva pesma kao što je Šantićeva ima zajedničku crtu sa mojom pesmom “Gradovi”, jer imaju dramu, opisivanje tragedije i bola, očekivanje promene i ljubavi.

Kada će se premijerno odigrati predstava?

Pretpremijera predstave “Rašivanje” će se odigradi u “Teatrilu” pozorištu koje vodi Ružica 26. 11. Premijera će biti u kulturnoj stanici “Svilara”, 4. decembra. Planiramo da je izvodimo na par mesta , videćemo kakva će situacija biti sa korona virusom.