Nakon perioda u kome je otvaranje pozorišta bio zabranjeno, a nakon koga je postalo jasno koliko je teatar važan i neophodan stvaraocima i publici, rad se Kraljevskom pozorištu Zetski dom nastavlja predstavom „Ko se boji Virdžinije Vulf“. Tekst Edvarda Olbija režira Paolo Magelli, koji je sa ekipom glumaca već u procesu na Cetinju. Dramaturgiju potpisuje Željka Udovičić Pleština, koja je sigurna da je došlo vrijeme da i pozorište nastavi dalje.

„Crnu Goru osjećamo i Paolo i ja kao svoju budući da smo ovdje jako puno radili. Kada smo prešli granicu, nismo mogli vjerovati da smo se probili kroz sve probleme. Trebalo je da počnemo da radimo još u martu, sve je bilo odgođeno, ali konačno smo krenuli, uz održavanje epidemioloških mjera. Imamo probe na otvorenom, veselimo se jako procesu. Trebalo je da radimo Čehovljevog Platonova, koji trebalo da bude dio jednog međunarodnog koncepta, ipak zbog velike podjele morali smo se prilagoditi tako da se i u slučaju zatvorenih granica predstava može igrati u Crnoj Gori. Ipak Platonova nismo zaboravili, ostavili smo ga za neka druga, bolja vremena. Taj projekat smo zaista sa Zetskim domom pripremili do samoga kraja. Odlučili smo se za naslov koji nas takođe provocira i veseli, a koji je u ovom trenutku bio moguć zbog manjeg broja glumaca i jedine podjele koju vidimo za ovu predstavu, a to je „Ko se boji Viržinije Vulf“, istakla je Udovičić Pleština .

Kovid-19 poremetio je sve segmente našeg postojanja, do danas prkoseći bilo kakvim definicijama. Jedino je jasno da je novo normalno sada naša stvarnost, da se mora živjeti sa virusom, i da je došlo vrijeme i za pozorište. Kako rad u njemu, baš kao i sam život predstave u susretu sa publikom, sažimaju riječi kolektivno i kontakt, bilo je mnogo nepoznanica i pregnuća da se one stave pred nadležne. Odobrenje za rad Instituta za javno zdravlje Crne Gore, koje je uprava Zetskog doma uporno tražila, može biti do kraja ispoštovano baš na način na koji je osmišljen rad na novoj predstavi tokom pandemije.

„Nemoguće je raditi bezkontaktno pozorište. Moguće je, ali čim sebi namećeš takvu vrstu restrikcije, taj način kastrira tvoju maštu i tvoju potrebu da intrpretiraš scenski komad na način koji misliš. Rješenje zaista jesu manje podjele, baš kao što je ova, to je pet glumaca.Tu je moguća kontrola socijalnih kontakata. Ako se oni ograniče na svoju porodicu i na naše probe, tada smo sigurni. Pristajući da rade predstavu, oni su se na neki način obavezali da ne šire kontakte. Posao – kuća, što bi rekao Čehov u Tri sestre. Presrećni smo zbog početka, i mi smo imali veliku pauzu“, rekla je Željka Udovič Pleština, dramaturškinja na novoj predstavi u Zetskom domu.

Pored režije Paolo Magelli potpisuje i kostimografiju, asistenti režije su Milo Vučinić, Hana Rastoder i Blažo Marković, asistent kostimografa je Lina Leković. Dramaturg je Željka UdovičićPleština, asistent dramaturga Stela Mišković, kompozitor Ljupče Konstatinov, scenograf Lorenco Banci, a asistent scenografa Marko Petrović Njegoš. Ansambl predstave čine: Ana Vučković, Ana Vujošević, Dejan Ivanić, Miloš Pejović i Frano Mašković. Oganizator je Đorđije Radoičić. Premijera je zakazana za 7.oktobar.