Peti dan Podgoričkog filmskog festivala
– Piše: Krsto Giljen –
Petog dana Podgoričkog film festivala prikazana su sledeća ostvarenja:
Švedski film “Sweat” u režiju Magnusa von Horna donosi priču o mladoj influeneserki Silviji, instruktorki fitnesa čiji profil na instagramu broji oko 600 hiljada pratilaca. Sama Silvija suočiće se sa svim izazovima koje nosi javni život i prepoznatljivost, potpuno se predavajući svom poslu i ljudima koji je prate.
Živimo u svijetu u kom je slava preko noći nešto što je dio naše svakodnevnice. Svakoga dana na ekranima smjenjuju se nepoznata lica tvrdeći da imaju nešto da poruče narodu.
Šta zapravo znači biti influenser? Ako bismo bukvalno preveli samu riječ rekli bismo da je influenser zapravo osoba koja ima uticaj na masu. Kakav uticaj? Ako biste mene pitali rekao bih vam da srž problema leži u prodavanju magle za ogromne pare.
Influenseri su ljudi koji širenjem leptirića i cvetića na društvenim mrežama i životom u samoobmani prodiru u srce naroda, što je osobeno kod mlađe populacije. Oni toliko daleko srljaju u svojoj bezumnosti da su spremni da za trenutak slave izgube sebe i postanu obične nasmešene marionete koje žive od prihoda sponzora čije proizvode reklamiraju iako ih možda sami nikada ne bi kupili.
Pojam influensera ne razlikuje se mnogo od pojma učesnik rijalitija od kog se svi toliko zgrožavamo. Influenseri žive svoj rijaliti, oni su stalno pod prismotrom, oni su stalno u kontaktu sa gomilom ljudi, oni su stalno ispred kamere, oni govore neke čudne magične reči hipnotišući ogromne mase. Mnogi od njih su spremni da toliko daleko odu u svemu tome, pa da čak i javno izriču stvari iz sopstvene intime, kao što je i slučaj sa glavnom junakinjom filma. Ja sam mišljenja da nema prostora za bilo kakvo uzdizanje niti pravljenje žrtava od ovakvih ljudi baš zbog toga što oni sami biraju dokle će ići u razotkrivanju sebe putem interneta. Voditeljka iz filma je u pravu, influenserstvo nije zanimanje, već samo još jedan od užasa postmoderne!
“There is no evil”, film iranskog režisera Muhameda Rasulufa donosi četiri priče koje se tiču smrtne kazne u Iranu. Film se bavi ključnim etičkim pitanjima i predstavlja moralna previranja kroz koja junaci prolaze ne bi li preuzeli odgovornost za svoje postupke. Sam režiser napominje da je svaka od priča zasnovana na njegovom ličnom iskustvu. Priče se bave pitanjem individualne slobode i koliko se život u despotskom režimu odražava na sudbine samih junaka. Muhamed Rasuluf nudi jednu oštru kritiku iranskog režima presvučenu izvanrednim pejzažima koji nenametljivo oslikavaju sve pustinjske i dolinske izdanke Irana.
Film je osvojio Zlatnog medveda za najbolji film na Internacionalnom Berlinskom film festivalu.
Najbolje sam valjda, kako nalaže, ostavio za sam kraj. Kratki studentski film Milorada Milatovića “Neko treći” donosi potresnu priču o odrastanju dječaka pored mlade samohrane majke koja ga zanemaruje i ne pruža mu dovoljno ljubavi obuzeta problemima sa svojim dečkom. Dječak Vanja će sve ono što mu nedostaje pronaći u dadilji koja će biti sa njim par dana dok je njegova majka u izlasku.
Reditelj samim negiranjem postojanja očinske figure i uvođenjem spone u vidu nekog trećeg, implementira jedan dolanovski postupak koji je najbolje oslikan u filmu “Mommy”, i pri tom stavu ja čvrsto stojim iako se sam reditelj vjerovatno ne bi složio sa mnom jer kako sam kaže smatra da jedina sličnost leži u vizuelnoj estetici koja je zastupljena u oba filma. Uključivanjem dadilje on obnavlja postupak koji je reprezentovao Xavier Dolan uvođenjem lika komšinice. Ta dva lika u već narušena i pogubna djetinjstva dječaka unijeće sve ono što im je od samog početka nedostajalo. U slučaju dječaka Vanje, lik dadilje donosi ljubav koju on shvata i doživljava na jedan sasvim drugačiji način.
Film zapravo govori o svim pogubnostima koje odrastanje samo po sebi donosi, i objašnjava na koji način svi ti na izgled sitni problemi i nedostatci utiču na dalje živote svih nas.
Reditelj će kako je i sam naveo u današnjem filmskom razgovoru nastaviti, već u svom narednom filmu, da se bavi previranjima u porodičnim odnosima i ja mu ovim putem želim mnogo sreće u daljem radu!