Predstava „Pokojnik“ koju je po tekstu Branislava Nušića režirao i adaptirao Egon Savin biće izvedena sjutra veče na Međunarodnom festivalu glumca u Nikšićkom pozorištu, koji se održava od 7. do 11. novembra.

Zajednički projekat CNP-a i Centra za kulturu Tivat se takmiči sa pet predstava iz Crne Gore, BiH, Srbije i Makedonije. 18. Međunarodni festival glumca se ove godine održava pod sloganom „Iznenadimo se poznatim“, a za kvalitetetan odabir predstava se pobrinuo selektorski tim festivala, predvođen glumicom i producentkinjom Jelenom Strajkovac.

Na Međunarodnom festivalu glumca u Nikšićkom pozorištu već su izvedene predstave: “Ana Karenjina” u produkciji Novosadskog pozorišta- Újvidéki Színház, “Realisti” Teatra „Exit” iz Zagreba, “Upotreba čoveka” nastala u koprodukciji UG Novog tvrđava teatra Novi Sad, Budva grad teatra, Novosadskog pozorišta – Újvidéki Színház i East West centra Sarajevo, a nakon “Pokojnika” će biti izvedene i predstave „Umjetnik u gladovanju” Narodnog pozorišta iz Sarajeva i „Neprijatelj naroda” Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja. Na zatvaranju Festivala, u čast nagrađenih biće izvedena predstava „Narodni poslanik”, koproducentski projekat Nikšićkog pozorišta i Centra za kulturu Pljevlja.

U predstavi “Pokojnik” igraju: Marko Baćović, Bojan Dimitrijević, Branka Otašević, Goran Vujović, Aleksandar Radulović, Stefan Vuković, Slavko Kalezić, Slobodan Marunović, Stevan Vuković, Dejan Ivanić, Stevan Radusinović, Radmila Božović, Jadranka Mamić, Dragan Račić i Slobodan Vujadinović. Autorski tim predstave čine: Vesna Popović, scenografkinja, Jelena Stokuća, kostimografkinja, Gordana Bulatović, asistentkinja kostimografkinje, Dubravka Drakić, scenski govor, organizatorka Gordana Smodlaka, izvršna producentkinja Nela Otašević, i asistentkinja reditelja Radmila Božović.

“Polazeći od “Pokojnika”, jednog od poslednjih Nušićevih dela (1937), mračne satire koja se opako razračunava sa lažnim društvenim moralom, licemerjem, korupcijom, lopovlukom i raznim drugim vidovima bitangluka u krugovima takozvanog visokog društva, reditelj Egon Savin gradi preciznu, kompaktnu, i tragično savremenu predstavu. Režija Egona Savina je preovlađujuće realistička, likovi su određeni suptilnom psihološkom verodostojnošću i skoro opipljivom težinom dramskog izraza. U njima gotovo da više nema one lepršave, bezazlenije komičnosti Nušićevih ranijih likova, smešnih bednika poput lešinara iz ožalošćene porodice, ili gramzive ministarkine familije. Stvarnost društveno-političke truleži je ubila mogućnost naivnije i laganije igre, ostavljajući skoro samo prostor za tamnu grotesku. Ona povremeno izaziva gorak smeh zbog apsurdnih rešenja, na primer u sceni lažnog kolektivnog čitanja novina, u pokušaju ignorisanja pokojnikovog povratka.” Ana Tasić.